Evropska Unija (UE) je zapravo jedinstveno ekonomsko i političko partnerstvo, formirana od 28 Država koje pokrivaju dobar deo kontinenta (http://europa.eu/about-eu/countries/index_it.htm )
Izgradnja Evrope je nastala na ruševinama Drugog Svetskog rata sa ciljem da, iznad svega, unapredi ekonomsku saradnju među zemljama, polazeći od principa da trgovina proizvodi međuzavisnost koja smanjuje rizike sukoba. Tako je 1958 stvorena Evropska ekonomska zajednica (EEZ), koja je pojačala ekonomsku saradnju između šest zemalja: Belgija, Nemačka, Francuska, Italija, Luksemburg i Holandija. Od tada je stvoreno veliko jedinstveno tržište koje nastavlja da se razvija kako bi u potpunosti ostvarilo svoje potencijale. EEZ je posle postala aktivna takođe i u drugim sektorima koji idu od pomoći do razvoja politike zaštite životne sredine; da bi odražala ovu promenu godine 1993 naziv EEZ zamenjen je sa nazivom Evropska Unija (UE).
Evropska Unija se zasniva na principu pravne države: sve njene ovlasti zasnivaju se na evropskim sporazumima, dobrovoljno i demokratski potpisanim od strane zemalja članica. Ovi sporazumi doprinose ostvarivanju ciljeva Evropske Unije u svojim brojnim sektorima aktivnosti.
Evropska Unija je doprinela podizanju životnog standarda i uvela jedinstvenu evropsku valutu, evro. Zahvaljujući ukidanju graničnih kontrola među zemljama članicama, ljudi se sada mogu slobodno kretati na skoro čitavom kontinentu. Postalo je mnogo lakše živeti i raditi u nekoj drugoj zemlji Evropske Unije. Jedinstveno tržište ili unutrašnje tržište, koje dozvoljava slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i osoba, osnovni je ekonomski pokretač Evropske Unije. Jedno od njenih osnovnih ciljeva je razvoj ovih ogromnih resursa kako bi omogućila građanima Evrope da ih u potpunosti iskoriste.
Jedan od osnovnih ciljeva Evropske Unije je zaštita ljudskih prava, kako unutar nje tako i širom sveta. Ljudsko dostojanstvo, sloboda, demokratija, jednakost, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava osnovne su vrednosti Evropske Unije. Od potpisivanja Lisabonskog Sporazuma (http://osservatoriointerventitratta.it/?p=2833 ), godine 2009, Povelja o osnovnim pravima – Povelja iz Nice- (2000) (http://osservatoriointerventitratta.it/files/normativa/Carta_diritti_fondamentali_ue_2007.pdf), koji utvrđuje sva ova prava, uključen je u član 6 Sporazuma. Institucije Evropske Unije imaju pravnu dužnost da ih štite, i podjednako su obavezne da to čine i zemlje članice kada primenjuju evropsko zakonodavstvo.
Borba protiv trgovine ljudima u Evropskoj Uniji
Trgovina ljudima, kako seksualno tako i radno eksploatisanje, kršenje je osnovnih ljudskih prava. Sa obzirom da naročito pogađa slabije grupe kao što su žene i maloletnici, Evropska Unija je definisala svoje delovanje oko ciljeva usmerenih na zaštitu ovih grupa i na sprečavanje i suzbijanje fenomena, posebno jačanjem saradnje i koordinacije između policijske i sudske vlasti Zemalja članica. Unija je zatim uvela zajedničke okvirne odredbe da bi suočila određena pitanja kao što su okrivljivanje i kazne u odnosu na krijumčare ili otežavajuće okolnosti u slučajevima trgovine ljudima. Delovanje Unije, koja na ovaj način takođe namerava da zaštiti žrtve trgovine ljudima, zasniva se na instrumentima koji stabilizuju prioritetne ciljeve ali se takođe integriše u širem okviru zaštite žrtava nasilja, od turizma za seks i od pedopornografije.
Jedan od poslednjih dokumenata na temu o Trgovini ljudima je objavljivanje “Prava žrtava trgovine ljudima u Evropskoj Uniji” od 2013 čiji cilj je da informiše žrtve, operatore i Države članice o pravima koje uživaju žrtve na osnovu zakonodavstva Evropske Unije. Ona na bilo koji način ne predstavlja obavezujuće tumačenje takvog zakona. Sva prava treba da se tumače u kontekstu sveobuhvatne zakonske odredbe i relevantnih propisa. (http://osservatoriointerventitratta.it/wp-content/uploads/2013/09/I-diritti-nellUE-delle-vittime-della-tratta-di-esseri-umani.pdf )